Са колегом Шућром Малићевићем поделили смо двадесетак школских година и двадесетак година познанства и друговања у наставничкој канцеларији, на заједничким путовањима и дружењима.

Памтимо дискретног човека посвећеног породици и ученицима. Многобројни су његови успеси и успеси његових ученика на републичким такмичењима из историје. Успевао је да ученике професионално опредељене према техници заинтересује и мотивише за историју и потпуно другачији начин размишљања. Бројне су генерације које је као разредни старешина васпитавао, храбрио, учио животу. За њих он је био професор Шуле.

Недостајаће нам његов специфични хумор, разговори о савременом друштву и проблемима савременог друштва, критичност. Није много говорио о себи, а говорио је о својој унучици, како је променила и обогатила његов живот.

Требало је да поделимо још неку школску годину и још неку годину дружења. Затечени смо и тужни, али имамо успомене, сећања, заједничке фотографије, живот који смо заједно поделили, и као колеге и као пријатељи.